Umesto naslova
Kako dugo nisam osvezio svoj vojni dnevniku, a dosadasnji postovi su naisli na neocekivan prijem kod publike (imam cak 4 komentara! ;-), izgleda da je moj blog poput "Kurira" - smece a citaju ga svi*)
[kad vidis zvezdicu * pogledas dole i vidis fusnotu]
imam obavezu prema vama, verni moji citaoci, jer ste vi to od mene trazili, da nastavim dalje sa svojim blogovanjem. Ovaj post je i krsenje i military rool-a** broj 257, koje kaze: Blog se pise samo u prostorijama objekta ustanove u kojoj se vrsi civilna sluzba, jer ja pisem ovaj post u toplini svoga doma. Ali kao sto svi pravnici znaju, pravila postoje da bi se krsila, u suprotnom ne bi postojala potreba za advokatima i svet bi bio jedno prelepo mesto za zivot ( ko je shvatio do sada odakle sam ukrao ovu ideju nek sebi upise 5 bambija a ostali nek pitaju ove koji znaju, a ti bambi upisi sebi 69-ku sa crnk.. ovaj afro-amerikankom)
S obzirom da sad vi ocekujete opis jednog obicnog radnog dana jednog obicnog vojnika na jednoj obicnoj civilnoj sluzbi u j.o. drzavnoj ustanovi zelja vam se neca ispuniti jer ovaj dan je bio sve samo ne obican.
1) Uspavao sam se, i sto mi se po prvi put u zivotu desilo, ne mogu da se setim da mi je mobilni(k)-budilnik zvonio a ja ga iskljucio
2) Dobio sam od profesora Purica sledeci dan slobodan, i taman sam krenuo kuci ( bilo je vec 12 i nesto, pravo vreme da se zakiferi) kad eto ga jedan asistent sa recima :" E, odlicno da si tu, sad mozes da ides po ventile u Tehnogas".
3) Naravno, krenuh ja po te ventile, znajuci samo da treba da sidjem posle Banjice i VMA, i to je tu negde. Izasao sam na pravom mestu i krenuo uz neki potok/kanalizaciju i nastavio putem do neke portirnice gde me je portir docekao s recima : "Ej ti, dodji vamo, znas da te posmatram na kameri jos od kad si usao sa te strane.Jer znas ti da se ulazi na ovaj ulaz". Na moj odgovor da sam ja ovde prvi put i da stvarno nemam pojma kako da udjem na taj ulaz, samo me je upitao za prezime, upisao Djorluka, i broj licne karte, i posle toga smo uspostavili odnos zasnovan na poverenju i uputio me vrlo precizno do trazenog D.B.-a. Ali tajD.B. mi je, kasnije cu shvatiti ,natovario bedu na vrat, jer zbog njegovog preteranog poverenja u ljude ja sad opet moram da idem do Tehnogasa.
Tu prekidam ovaj post jer moram da spavam, a i mislim da me mrzi vise da pisem.
*ovo ne znaci favorizovanje Kurira u odnosu na Pres,niti obrnuto
**izvinjavam se sto ubacujem engleske izraze u srpski tekst, potrudicu se da to izbegnem ( P. Lukovicu I'm sorry)
***citaj: pod jedan
[kad vidis zvezdicu * pogledas dole i vidis fusnotu]
imam obavezu prema vama, verni moji citaoci, jer ste vi to od mene trazili, da nastavim dalje sa svojim blogovanjem. Ovaj post je i krsenje i military rool-a** broj 257, koje kaze: Blog se pise samo u prostorijama objekta ustanove u kojoj se vrsi civilna sluzba, jer ja pisem ovaj post u toplini svoga doma. Ali kao sto svi pravnici znaju, pravila postoje da bi se krsila, u suprotnom ne bi postojala potreba za advokatima i svet bi bio jedno prelepo mesto za zivot ( ko je shvatio do sada odakle sam ukrao ovu ideju nek sebi upise 5 bambija a ostali nek pitaju ove koji znaju, a ti bambi upisi sebi 69-ku sa crnk.. ovaj afro-amerikankom)
S obzirom da sad vi ocekujete opis jednog obicnog radnog dana jednog obicnog vojnika na jednoj obicnoj civilnoj sluzbi u j.o. drzavnoj ustanovi zelja vam se neca ispuniti jer ovaj dan je bio sve samo ne obican.
1) Uspavao sam se, i sto mi se po prvi put u zivotu desilo, ne mogu da se setim da mi je mobilni(k)-budilnik zvonio a ja ga iskljucio
2) Dobio sam od profesora Purica sledeci dan slobodan, i taman sam krenuo kuci ( bilo je vec 12 i nesto, pravo vreme da se zakiferi) kad eto ga jedan asistent sa recima :" E, odlicno da si tu, sad mozes da ides po ventile u Tehnogas".
3) Naravno, krenuh ja po te ventile, znajuci samo da treba da sidjem posle Banjice i VMA, i to je tu negde. Izasao sam na pravom mestu i krenuo uz neki potok/kanalizaciju i nastavio putem do neke portirnice gde me je portir docekao s recima : "Ej ti, dodji vamo, znas da te posmatram na kameri jos od kad si usao sa te strane.Jer znas ti da se ulazi na ovaj ulaz". Na moj odgovor da sam ja ovde prvi put i da stvarno nemam pojma kako da udjem na taj ulaz, samo me je upitao za prezime, upisao Djorluka, i broj licne karte, i posle toga smo uspostavili odnos zasnovan na poverenju i uputio me vrlo precizno do trazenog D.B.-a. Ali tajD.B. mi je, kasnije cu shvatiti ,natovario bedu na vrat, jer zbog njegovog preteranog poverenja u ljude ja sad opet moram da idem do Tehnogasa.
Tu prekidam ovaj post jer moram da spavam, a i mislim da me mrzi vise da pisem.
*ovo ne znaci favorizovanje Kurira u odnosu na Pres,niti obrnuto
**izvinjavam se sto ubacujem engleske izraze u srpski tekst, potrudicu se da to izbegnem ( P. Lukovicu I'm sorry)
***citaj: pod jedan
posted by bata corlaja at 6:02 PM
1 Comments:
Vrlo je zanimljivo ovo sto pises, ali ne mogu da verujem da to neko cita. Imas cak i stalne obozavatelje. Da... pa i nije ti toliko lose u vojsci... Samo ne mogu da verujem da me nisi pomemuo ni u jednoj recenici. Al dobro, nije ovo zbog mene, ha. Ne mogu da verujem, ljubomorna sam na glupi blog... Sranje... Kao kod Murakamija egipatska skola plivanja :) btw-nisam znala da su imali, ali nesto mi je to sumnjivo pa cu se raspitati.
Glavna sestra
Post a Comment
<< Home